Trilogija – „REKA VREMENA“
Knjige: Darija, Perun, Peta rasa
Tri knjige o bogovima i ljudima, pripovest o svetlosti i tami, ljubavi i mržnji, slobodi i ropstvu, veri i neveri.
Naručivanjem trilogije
dobijate na poklon knjigu
„Moja Kina“
Novi roman
Darija
Mitološka priča ili živa istina o praiskonu. „DARIJA“ je roman o bogovima i ljudima, o anđelima i arhanđelima, o Satani i neljudima, o svetlosti i tami …
Knjige
Komplet od 5 knjiga – Sabrana dela
..ili možete naručiti knjige pojedinačno:
Perun
Mistična priča protkana ezoterijom, priča o dve besede boga Peruna, o dva rata, o sukobu dve rase, ljudske i neljudske, o dva izgubljena kontinenta, o dve planetarne katastrofe, padu dve lune na planetu Zemlju i dva potopa koji su promenili tok ljudske istorije.
Peta rasa
Nastavak romana „Perun“, pripovest o svetlosti i tami, ljubavi i mržnji, slobodi i ropstvi, veri i neveri. Mitološka priča o dve nuklearne eksplozije, dva uništena grada, spaljenoj zemlji i jednom moru koje postade mrtvo.
5508 Pre n.e.
Uzbudljiva epska priča o dve rase, dva roda, dva cara, dve epske bitke, dve iskrene ljubavi i jednom, jedinstvenom svetlom vitezu Georgiju Pobedonoscu.
Moja Kina
„Moja Kina” je autobiografsko delo, to je putopis i priča o jednoj poslovno-privatnoj avanturi.
Priča o dodiru dve kulture, o razumevanju i nerazumevanju, poverenju i nepoverenju, smehu i suzama, prijateljstvu i ljubavi.
Veoma istinita priča, moja priča, moja Kina…
Svaki primerak poručene knjige je sa potpisom autora
Odlomak iz novog romana „Moja Kina“
Eto, dragi moji, to je možda bio trenutak da izljubim Mina i odem. Ali opet, tu je moja pusta vera da će se nešto ipak preokrenuti! Šta čovek da radi kada uđe u baru i dođe do pola bare, šta?! Da odustane i vrati se nazad ili da nastavi dalje? Pa i tako je u blatu do guše, šta god da odluči, gde god da krene, nazad ili napred, isto vreme će provesti gušeći se u blatu. Grešio ili ne, ja nikada ne odustajem, „and that is fucking all”.
Odlomci iz trilogije roda
Odlomak iz romana ”Darija”
„Jedna kap krvi mu skliznu niz usne, on je obrisa levom rukom, a desnom krenu da pruži čuturu Pindaru. Na jednom poče da ga hvata drhtavica, svaki mišić na njegovom telu je podrhtavao. Pre nego što čutura pređe iz njegove ruke u kandže Pindareve, Černobog je ispusti, ona pade i poče da se kotrlja po neravnom stenovitom podu. Kako čutura pade, tako se za njom na kamenito tle strovali i Černobog.
Sklupčan poput fetusa u majčinoj utrobi Černobog se valjao po podu, ispuštajući krike koji možda samo gospodaru donjih svetova ne bi uterale strah u kosti. Pindar je mirno sedeo na svom mestu i posmatrao ovaj igrokaz.
U polutami, duboko unutar pećine na ostrvu Virija, Černobog onako sklupčan poput fetusa, započe da menja svoje obličije. Krici i urlici nisu prestajali, a on se od arhanđela koji nekođ bejaše, pretvori u biće koje ne beše niti čovek, niti zver.“
Odlomak iz romana ”Perun”
„Onda se pojavi snažna muška figura. Gospodar gromova na sebi je imao belu mantiju do zemlje. Mantija beše ukrašena opšivkom sa ornamentima crvene boje i drevnim simbolima roda nebeskog. Na leđima je imao crveni ogrtač, a na glavi srebrni šlem sa zlatnim orlovim krilima. Oko struka je nosio široki srebrni pojas sa kopčom u obliku kolovrata, dok mu je za pojasom bio mač na čijem rukohvatu je dominirala srebrna vučja glava. Crte njegovog lica behu oštre. Ispod gustih sedih obrva, iz očiju boje ćilibara izbijao je bistar pogled. Najupečatljivije na njemu beše duga, grgurava, gusta seda kosa i duga i odnegovana seda brada. Njegova pojava u isto vreme izazivala je neku vrstu strahopoštovanja i ljubavi. Iz boga Peruna zračila je plemenitost i snaga, toplina i žestina, mudrost i pravednost.
Odlomak iz romana ”Perun”
„Ovo što sledi je samo jedan mali deo iz „Sanjtija Perunovih veda”, taman toliki da vas okuraži da pogledate sami sebe u oči i pronađete istinu koja se krije duboko u vama. Ovim što iznosim i što vam prenosim kao drevnu zapisanu mudrost ništa ne propovedam! Nije na meni da vas menjam, svaki čovek sam donosi odluku o tome jer je slobodan da takvom odlukom, ukoliko želi, menja samo sebe i nikoga više. Ukoliko verujete u reinkarnaciju, a ja verujem, niste se rodili ponovo da biste plaćali ili otplaćivali dugove nekome iz svojih prethodnih života. Nikome niste ništa dužni, ni Bogu ni ljudima. Rođeni ste samo zato da biste dug koji imate vratili ili platili samome sebi.“
Odlomak iz romana „5508. Pre n.e.“
„Na svitku beše pesma koju mu je posvetila princeza Samovila. Imao je neodoljivu želju da pročita pesmu, ali kako kada je dao obećanje princezi da će za to sačekati njenu dozvolu. Sa druge strane, razmišljao je Georgije, princeza reče da će svitak moći da otvori kada za to dođe vreme!? A kada je to vreme ako nije ovo sada”, pomislio je. On ponovo zavuče ruku u nedra i izvuče svitak. Neko vreme ga je držao i gledao u njega. Samo su bogovi znali i svetla duša hrabrog viteza, kakva to beše strašna borba savesti i osećanja. Ali kako to uvek biva, na kraju pobedi ljubav i Georgije polomi žig na svitku. Pažljivo odmota crvenu traku kojim svitak beše uvezan, traku odloži na klupu pored sebe, otvori svitak, poče da čita pesmu i tada vreme stade… Snažne ruke, hrabro srce, nežan pogled, mio glas, Ako kažeš da te čekam, ako kažeš, ti si moja, Ja ću reći reči dve, jednostavno, volim te. Georgije čitaše stihove iznova, iznova, iznova i iznova, sve dok na pesmu ne kanu jedna muška suza.“
Odlomak iz romana “Peta rasa”, nastavak romana “Perun”
„Na samom početku beše haos, iz haosa se rodi reč, iz reči se izrodi red, a iz reda poredak, iz poretka započe stvaranje svega, vidljivog i nevidljivog. Da bi ovo razumeo, ne trebaš da ideš tako daleko. Samo trebaš da zaviriš unutar sebe, unutar svog uma i svoga srca. I onda ćeš videti da u nama vlada haos, sličan onom na samom početku stvaranja… Ne kontrolišemo svoje misli, ne kontrolišemo bes, bes koji se iznutra kao nemir, manifestuje na spolja, na druge. Takođe ne kontrolišemo emocije, već one veoma često kontrolišu nas. Eto zato smo ovde, jer nismo pronašli mir.Mir u životu, ravnotežu u životu… I zato se nanovo i nanovo rađamo, sve dok taj mir ne dovedemo u naše duše, dok se iz našeg haosa ne izrode, reč, red i poredak. A život je mnogo više od ovoga što sada misliš da jeste, sine moj.“ Reče Tot svom sinu Titu, nakratko zastade pa nastavi… „Ništa sem napretka duše se ne računa na kraju. A duša se večno kreće napred, nošena zakonima uzroka i posledica, sve dok na kraju oboje ne postanu jedno. Kad se uzrok i posledica stope u jedno, više se nećemo rađati.“ Završi premudri Tot, ponovo pogleda u svog sina, rukom protrlja zenice pa reče… „ Idemo, kasno je sine moj.“
Odlomak iz romana ”5508. pre n.e.”
“Tog jutra 7557. godine, osmog meseca, 22. dana od potopa i poslednjeg velikog zahlađenja, na belom konju, u oklopu od belog čelika, sa zlatnim dvoglavim orlom na grudima i šlemom na kome behu zlatna orlova krila, Georgije je više podsećao na arhangela koji se upravo spusti sa nebesa, negoli na hrabrog ratnika. Ne skidajući pogled sa neprijatelja, on polako izvuče svoj mač, podiže ga ka nebu, zatim prinese mač svojim usnama i poljubi mesto na rukohvatu na kome beše izrezbarena srebrna vučja glava. Georgije snažno podbode svog konja, Beli Vihor se podiže na zadnje noge, poskoči i krenu u silovit juriš. „Jariloooooo!”, zagrme ratni poklič iz grla svetlog viteza.”
O piscu
U našoj staroj predačkoj veri postoje tri principa ili zakonitosti kojih se držim. Svaki čovek rođen na planeti Zemlji ima tri neprikosnovena prava. Neprikosnoveno pravo na život, slobodu i pravo na svoj izbor, izbor svoje sudbine. Tako da znate, ovo će biti mesto na kojem će se širiti ljubav, saosećanje i svetlost i to bez obzira na rasu, naciju, veru, polne, kulturološke ili bilo koje druge razlike.
Povežimo se
5508. pre n.e. , Perun, Georgije pobedonosac, Sveti Georgije, Epska priča, predačka vera, gospodar gromova, epska bitka, Perunove vede, četiri ocila, pra kontinent, Atlantida, Darija, zavera, svastika, Tot Atlantiđanin, Istorija Srba, Autohtonisti, Nenad Arsić...